Šećer je postao jedan od glavnih problema današnjice. U gotovo svim industrijskim proizvodima se nalazi određeni postotak rafinisanog belog šećera, čak i u onima koje smatramo tipično „slanim“ namirnicama, poput supa iz kesice, raznih soseva, preliva i grickalica. Pa čak i brza hrana za koju verujemo da obiluje „samo“ masnoćama i praznim kalorijama(što je takođe tačno) zapravo u sebi sadrži ne tako zanemarljiv procenat šećera, kroz kifle, soseve, dodatke.
Različiti tipovi šećera
Šećeri su zapravo ugljeni hidrati i mogu se podeliti prema svojoj složenosti na jednostavne šećere, oligosaharide i polisaharide.
U svakodnevnoj ishrani, dalja podela izgleda ovako :
Jednostavni šećeri: fruktoza, glukoza, manitol, sorbitol
Oligosaharidi: laktoza, maltoza, saharoza, maltodekstrini
Polisaharidi: amiloza, modifikovani skrob, pektin, celuloza
Svaki od ovih šećera, odnosno ugljenih hidrata, vrši određenu funkciju u našem telu i imaju važnu ulogu u funkciji imunog sistema, reproduktivnih organa, zgrušavanju krvi i razvoju organizma. Ugljeni hidrati u biljkama imaju gradivnu ulogu, poput proteina u životinjskim tkivima.
Ono što je važno napomenuti a što verovatno već i sami znate, jeste da nisu svi šećeri isti. Jednostavan primer je šećer iz voća i šećer iz industrijskih slatkiša.
Kada pojedete jabuku, šećer u krvi se penje postepeno, dok je kod konzumacije recimo čokolade situacija drugačija. Telo doživljava šok, prejak stimulans visokim nivoom šećera u krvi koji posle naglo opada i utiče na to da nam jako brzo treba nova „doza“.
Možemo slobodno reći „doza“, jer se u nekim ekstremnim slučajevima može javiti i zavisnost od šećera!
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je smanjiti unos dodatog šećera na manje od 10% ukupnih dnevnih kalorija. Moramo napomenuti da ovo važi za dodati šećer, ne prirodni. Pa opet, i u tom slučaju, da li je nam je zaista potrebna tolika količina šećera?
Jedini šećer koji je koristan našem telu je prirodni šećer. Industrijski šećer se, naravno, takođe dobija iz prirode, šećerne trske ili repe, ali se u procesu proizvodnje uništavaju gotovo svi hranljivi sastojci, dok finalni produkt – beli rafinisani šećer sadrži za nas samo prazne i nepotrebne kalorije. Preterana konzumacija šećera dovodi do niza zdravstvenih tegoba i rizika, uključujući srčane bolesti, dijabetes, gojaznost, a kao što smo već pomenuli, dolazi do naglog skoka šećera u krvi, što posledično utiče na razdražljivost, umor i opšte loše psihofizičko stanje.
Prirodni zaslađivači
U moderno doba je šećer jako teško izbeći! Pokušajte da uradite mali eksperiment i obratite pažnju koliko se šećera pojede na svakodnevnom nivou kroz razne dodatke, čak i ako rešite da ne pojedete ništa ’konkretnije’, poput čokolade ili kolača. Srećom, iako je moderno doba donelo razne loše industrijske šećere, tako danas imamo i širu ponudu prirodnih zaslađivača koji su višestruko korisniji od običnog, belog šećera. Svejedno da li imate određenih zdravstvenih problema ili samo želite da vodite računa o svojoj ishrani, potrudite se da unos šećera ograničite, kao i da nađete adekvatnu zamenu. U nastavku ćemo saznati nešto više o prirodnim zaslađivačima koji su najbolja alternativa industrijskom šećeru.
Med
Med je jedna od najstarijih namirnica poznatih čovečanstvu. Datira još od vremena starih Egipćana i Grka koji su ga koristili u lekovite svrhe, a takođe postoji podatak da se med sakupljao i u primitivnim zajednicama starim 8.000 godina. On je jedan od najboljih antiseptika, pa tako pomaže pri upalnim procesima organizma. Med jača imunitet, poboljšava obnavljanje tkiva, kose, kože i noktiju, poseduje antibakterijska i antiseptička svojstva. Apiterapija je deo holističke medicine i prestavlja upotrebu meda u preventivne i terapijske svrhe.
Med možemo koristiti na hiljadu i jedan način : u čaju, tortama, kolačima, prelivima, sosevima… Ako želite da izgubite kilograme, limunova voda sa dodatkom meda, đumbira i cimeta će poboljšati probavu i ubrzati proces mršavljenja. Med se može koristiti i za spoljašnju upotrebu, u raznim prirodnim maskama za lice, kosu i kožu.
- Trenutno bez zaliha
Agava sirup
Agava sirup je bio rasprostranjen u upotrebi među drevnim Astecima kako bi poboljšali varenje i smirili upalne procese u organizmu kao i za prečišćavanje krvi. Sirup od agave ne sadrži ni proste, ni složene masnoće i veoma je bogat vitaminom C, E, A, K kao i vitaminima B kompleksa (B1, B2, B3, B6 i B9).
Takođe sadrži gvožđe, magnezijum, kalcijum, fosfor, kalijum… U agava sirupu se nalazi inulin – složeni oblik fruktoze (biljni polimer) koji služi kao rezervni ugljeni hidrat ali poseduje nižu kalorijsku vrednost od ugljenih hidrata. Sirup od agave ima nizak glikemijski indeks i stoga ne podiže nivo šećera u krvi, iako je ukusom slađi od meda. Sirup nastaje sečenjem, presovanjem i filtriranjem listova agave.
Brezin šećer
Brezin šećer je zaslađivač biljnog porekla. Dobija se ekstrakcijom iz drveta breze. Iako izgledom jako liči na običan, rafinisani beli šećer, brezin šećer je po svom kvalitetu daleko od toga. Po sastavu je 100% ksilitol (supstanca koja se prirodno nalazi u gotovo svom voću i povrću).
Može u potpunosti zameniti beli šećer, ima nizak glikemijski indeks te pomaže u stabilizaciji šećera u krvi. Obzirom da štiti od infekcija i ne „hrani“ loše bakterije, pogodan je za osobe na kandida dijeti. Konzumacija brezinog šećera smanjuje osećaj gladi, pospešuje probavne procese i potpomaže pravilnom pražnjenju creva.
Eritritol
Eritritol se još naziva i poliol – šećerni alkojol koji se prirodno nalazi u grožđu, vinovoj lozi, kukuruzu i medu. Ukus eritritola je istovetan šećeru ali je 30% manje sladak i ima glikemijski indeks 0. Eritritol je termostabilan, što znači da ne gubi slatkoću do 160 stepeni.
Zbog nedostatka kalorija pozitivno utiče na proces mršavljenja i ne pogoduje razvoju štetnih bakterija i gljivica, što ga čini idealnim za osobe na kandida dijeti. Takođe čuva zube od nastanka karijesa.
Urmin šećer
Ovaj zaslađivač nastaje od sušenih urmi i predstavlja zdraviju alternativu od tradicionalno proizvedenih šećera. Bogat biljnim vlaknima, mineralima, gvožđem, kalijumom kao i antioksidansima, urmin šećer je bogatog ukusa sličnog karameli i višestruko je koristan za celokupno zdravlje organizma. Obzirom da je niskog glikemijskog indeksa, sprečava nagle skokove šećera u krvi.
Urmin šećer može se koristiti isto kao i običan – za zaslađivanje kafe, čaja, smutija, kolača, peciva, namaza… Kvalitetni Superfood urmin šećer se proizvodi bez upotrebe pesticida, đubriva i herbicida. 100% je veganski proizvod i ne sadrži aditive i konzervanse.
Javorov sirup
Javorov sirup se pravi od slatkog biljnog soka drveta javora i donosi pregršt zdravstvenih benefita. Kao zaslađivač 100% biljnog porekla, nezamenljiv je sastojak u veganskim kuhinjama.
Poseduje antioksidativna svojstva, neutrališe slobodne radikale i smanjuje oštećenja usled oksidativnog stresa. Na taj način, javorov sirup može potencijalno smanjiti rizik za nastanak mnogobrojnih bolesti. Bogat je kalcijumom, kalijumom, gvožđem, cinkom i manganom i poseduje izuzetna antiinflamatorna svojstva, štiti srce i poboljšava reproduktivno zdravlje kod muškaraca.
Kokosov šećer
Kokosov šećer se u Indoneziji koristi već hiljadama godina i sadrži manje količine saharoze, a veće količine minerala od rafinisanog šećera i čak desetak puta više cinka i magnezijuma u odnosu na smeđi šećer. Bogat je aminokiselinama, vitaminima B grupe kao i gvožđem, fosforom, kalijumom, manganom. Dobija se tradicionalnim sakupljanjem nektara kokosovog cveta koji se suši i melje u prah.
SuperFood kokosov šećer ne sadrži pesticide, đubriva i herbicide kao ni aditive i konzervanse. Može se koristiti kao zdrava zamena za konzumni beli šećer. Pogodan je za pripremu torti, sladoleda, kolača, pekmeza… Ono što je interesantno kod ovog zaslađivača je da zapravo nema ukus kokosa već pre braon šećera i karamele.
Stevia
O steviji kao zaslađivaču se naširoko piše i priča već nekoliko godina unazad. U Južnoj Americi se konzumira na svakodnevnom nivou i predstavlja sjajnu zamenu rafinisanom belom šećeru. Listovi ove biljke su slatki zahvaljujući glikozidima koji su višestruko slađi od šećera. Stevijini glikozidi su termostabilni i ne fermentišu, pa zadržavaju stabilnu PH vrednost.
Kako poseduje nizak glikemijski indeks, stevija ne povećava nivo šećera u krvi, što je čini sjajnim supstitutom za dijabetičare. Upotreba stevije umesto kristal šećera vam može pomoći u kontroli i smanjenju ukupnog broja kalorija, što posledično dovodi do smanjenja telesne težine.
Može se koristiti isto kao i beli šećer, a veliki broj modernih proizvođača zdrave hrane upravo koristi steviju u svojim proizvodima kao jednu od najboljih zamena rafinisanom šećeru.
Veštački zaslađivači
Veštački zaslađivači poput aspartama su čest izbor onih koji izbegavaju šećer po svaku cenu ali su izuzetno štetni i ukoliko možete, potrudite se da ih izbegnete. Jedan od većih problema veštačkih zaslađivača je to što ih naš organizam ne prepoznaje kao šećer – receptori na jeziku prepoznaju slatkoću i šalju mozgu signal da je potreban insulin, kojeg pankreas proizvede ali pravog šećera u telu nema! Stoga, dugotrajna konzumacija veštačkih zaslađivača dovodi do odloženog lučenja insulina a samim tim i većom koncentracijom šećera u krvi, što za sobom vodi niz zdravstvenih tegoba.
Zaključak
Kao i sa svim drugim stvarima u životu, ni sa šećerima ne treba preterivati. Bilo da su prirodni šećeri ili veštački zaslađivači, opet su u biti ono što jesu : šećer, a pojačana konzumacija istog dovodi do različitih zdravstvenih tegoba. Ako ste (kao i mi 😊) ljubitelj poslastica, potrudite se da uvek odaberete zdraviju opciju, poput Cake it easy kolačića koji ne sadrže dodatne šećere već samo prirodne zaslađivače. Umesto običnog soka, popijte sok od ceđenog voća a svoju omiljenu kafu ili čaj zasladite medom, stevijom, agavinim sirupom… Sasvim je sigurno da će vam vaše telo biti zahvalno i da ćete osetiti pozitivne promene u kratkom vremenskom periodu.
